/ 
/ 
Банана
Са Википедије
|
|
| Банана | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 цваст банане
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| секције | ||||||||||||
|
Ingentimusa |
||||||||||||
| Екологија таксона |
Банана је име рода зељастих биљака и економски важне врсте (Musa sapientium) из фамилије Musaceae, као и име за плод ових биљака који људе користе у исхрани као воће.
Садржај |
[уреди] Морфологија
Банане су високе, углавном једногодишње зељасте биљке, које својим изгледом подсећају на дрвеће. Имају широко и веома дугачко лишће (1,5 m). Ареал распрострањења је у тропским крајевима. Доместификована банана пореклом је из југоисточне Азије, чији је плод укусан и хранљив. У Европу се увози из Средње Америке и Западноиндијских острва (Антили).
За правилан развој банани је потребна топла и влажна клима, јер квалитет плода зависи од велике количине воде и високе температуре. Најбољи резултати се остварују при средњој годишњој температури од 20°C и средњој количини падавина од 150-170 mm месечно. Банане немају специјалне захтеве у погледу типа земљишта. Енергетска вредност банане износи од 81 до 103 cal. Банана такође садржи бројне хранљиве материје и витамине.
У Црној Гори банане расту на приморју, али плод не сазрева већ остаје зелен.
[уреди] Род банана (Musa) - систематика
Musa је један од три рода породице Musaceae. Постоји преко 50 врста овог рода, сврстаних у три секције.
[уреди] Секција Ingentimusa - са Папуа Нове Гвинеје
Врста Musa ingens
[уреди] Секција Callimusa (укључујући Australimusa)
Врсте M. alinsanaya, M. beccarii, M. boman, M. borneënsis, M. bukensis, M. campestris, M. coccinea, M. exotica, M. fitzalanii, M. flavida, M. gracilis, M. hirta, M. insularimontana, M. jackeyi, M. johnsii, M. lawitiensis, M. lolodensis, M. maclayi, M. monticola, M. muluensis, M. paracoccinea, M. peekelii, M. pigmaea, M. salaccensis, M. splendida, M. suratii, M. textilis, M. tuberculata, M. violascens,
[уреди] Секција Musa (укључујући Rhodochlamys)
Врсте M. acuminata, M. angcorensis, M. aurantiaca, M. balbisiana, M. banksii, M. basjoo, M. cheesmanii, M. flaviflora, M. griersonii, M. itinerans, M. laterita, M. mannii, M. nagensium, M. ochracea, M. ornata, M. rubra, M. sanguinea, M. schizocarpa, M. siamea, M. sikkimensis, M. thomsonii, M. velutina
[уреди] Производња и транспорт плода
Производња банана ограничена је на веома узак географски појас који поседује адекватне климатске одлике за култивацију банана. Банана је уједно и један од главних извозних производа ових држава, у првом реду Гвинеје, Еквадора, Колумбије, Мексика и других држава Латинске Америке. Банане се гаје на већим засадима - плантажама. Земљиште би требало да има већи капацитет воде, а плантаже се често ограђују ради заштите од ветра и оптимизације приноса, јер је стабло веома крхко. Берба се врши 80-100 дана након цветања, а банане се обавезно беру у незрелом стању чак и када нису намењене извозу јер евентуално пуцање коре и излучивање сокова предстваља повољну средину за развој микроорганизама. Зелени плодови су тешки и неизраженог укуса, али су чврсти што их чини изузетно погодним за транспорт.
Након бербе банане се пакују и спремају за транспорт. Транспорт се најчешће врши бродовима и оптимално траје између 4 и 10 дана, док све преко 14 дана озбиљно угрожава квалитет пласираног производа. Оптимална температура транспорта је између 11 и 15 степени, јер је у овом температурном интервалу најмања ензимска активност која утиче на зрење плода. Иако је у великој мери суспендована, респираторна активност плода задржава известан базичан ниво те је потребна и циркулација ваздуха, у мањој мери.
[уреди] Дозревање плода
По пријему на коначно одредиште приступа се дозревању банана. У плоду се одвија низ хемијских промена од којих је најважнија прелазак скроба у сахарозу и глукозу (у мањој мери и фруктозу), а најочигледнија прелазак пигмента хлорофила у каротин. Незрела банана тако садржи између 17% и 19% скроба и тек око 2% - 5% споменутих шећера, да би се садржај скроба у зрелој банани смањио на око 1% - 4% на уштрб повећања садржаја шећера и до 17% - 18%. Садржај киселина и танина се не мења значајније. Оптимална температура за дозревање је између 16 и 20 степени, при влажности од око 80% за неке сорте и 95% уз сталну рециркулацију ваздуха. Ово је неопходно јер респираторни процеси добијају на интензитету и ради оптимизације ослобађања нуспродуката процеса дозревања из плода. Уобичајено траје имеђу 4 и 10 дана и одвија се у посебним наменским коморама.
 плодови банане |
 Банана у Ботаничкој башти Јевремовац |
 Musa velutina |
 Musa acuminata |
 |
Овај незавршени чланак Банана везан је за биљке. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
