Са Википедије

18. век је почео 1. јануара 1701. и завршио се 31. децембра 1800.

[уреди] Догађаји

[уреди] 1700е

За више информација погледајте 1700е

Застава Велике Британије

• 1701.-1714.: Рат за Шпанско наследство.
• 1701.:Пруска постаје краљевина.
• 1703.: Петар Велики основао Санкт Петербург. До 1918. бива престоница Русије.
• 1707.: Након спајања Шкотског и Енглеског парламента настаје Краљевина Велика Британија.

[уреди] 1710е

За више информација погледајте 1710е

• 1711.: Рођен је Руђер Бошковић.
• 1715.: Након смрти краља Луј XIV Француска на ивици пропасти.
• 1718.: Французи основали Њу Орлеанс у Северној Америци.
• 1718.: Пожаревачки мир.

[уреди] 1720е

За више информација погледајте 1720е

• 1721.: Роберт Волпол постаје први министар Велике Британије (de facto).
• 1721.: Потписан Ништадатски мир, окончан Велики северни рат.
• 1722.-1723.: Руско-персијски рат.
• 1722.: Афганистанци заузели Иран.
• 1722.: Умире Канђи кинески владар.

[уреди] 1730е

За више информација погледајте 1730е

• 1733.-1738.: Рат за Пољско наследство.
• 1739.: Београдски мир; Друга сеоба Срба.

[уреди] 1740е

За више информација погледајте 1740е

Фридрих II Велики, краљ Пруске.

• 1740.: Фридрих II крунисан за краља Пруске.
• 1740.: 1748. - Рат за Аустријско наследство.
• 1741.: Руси се селе на Алеутска острва.
• 1741.: Рођен је Доситеј Обрадовић.

[уреди] 1750е

За више информација погледајте 1750е

• 1750.: Врхунац Малог леденог доба.
• 1755.: Лисабонски земљотрес.
• 1756 - 1763. - Седмогодишњи рат.
• 1757.: Битка за Пласеј означава почетак Британске владавине у Индији.

[уреди] 1760е

За више информација погледајте 1760е

• 1760.: Џорџ III постаје краљ Британије.
• 1762.-1796.: Катарина Велика влада Русијом.
• 1768.: Гурке заузели Непал.
• 1768.-1774.: Руско-турски рат.
• 1769.: Шпански мисионари основали своју прву, од 21, мисије у Калифорнији.

[уреди] 1770е

За више информација погледајте 1770е

• 1772.-1795.: Подела Пољске, крај Пољско-Литванског комонвелта, и брисање Пољске са мапа за 123 године.
• 1775.-1783.: Рат за независност САД-а.

[уреди] 1780е

За више информација погледајте 1780е

• 1785.: Јосиф II укида кметство у Угарској.
• 1785.-95.: Севернозападни индијански рат између САД-а и америчких домородаца.
• 1787.: Ослобођени робови из Лондона основали Фритаун.
• 1788.: Прво европско насељено место основано у Аустралији у Сиднеју.
• 1789.: Џорџ Вашингтон изабран за председника САД-а. Служи до 1797.
• 1789.-99.: Француска револуција

[уреди] 1790е

За више информација погледајте 1790е

Напад на Бастиљу, 14. јула, 1789, сликовити догађај из Француске револуције.

• 1791.: Јеврејска еманципација у Француској.
• 1791-1804.: Хаићанска револуција
• 1792-1815.: Велики француски рат почиње као Француски револицонарни рат што доводи до Наполеонских ратова.
• 1793.: Горња Канада забрањује ропство.
• 1795.: Мадридским миром између САД и Шпаније територија Мисисипи постаје део Сједињених Држава.
• 1796.: Британци избацили Холанђане из Цејлона.
• 1797.: Инвазијом Наполеона и дељењем Млетачке Републике долази до краја хиљадугодишње независности Млетачке Републике.
• 1799.: Наполеон изводи пуч и постаје диктатор Француске..

[уреди] Значајне личности

• Марија Гаетана Ањези, италијанска математичарка и лингвиста
• Жан ле Рон д Аламбер, француски математичар, физичар и енциклопедиста
• Ана Велика, братанска владарка
• Марија Антоанета, француска краљица
• Аурангзеб, монголски владар
• Јохан Себастијан Бах, немачки композитор
• Џорџ Беркли, ирски филозоф
• Пјер Бомарше, француски писац
• Џереми Бентам, енглески реформатор
• Данијел Бернули, швајцарски математичар и физичар
• Вилијем Блејк, енглески уметник и поетичар
• Франсоа Буше, француски сликар
• Едмунд Бурк, британски филозоф
• Роберт Бернс, шкотски песник
• Катарина Велика, руска царица
• Алексис Клод Клеро, француски математичар
• Џејмс Кук, британски навигатор
• Франсоа Куперен, француски композитор
• Дени Дидро, француски писац и филозоф
• Леонард Ојлер, швајцарски математичар
• Жан Оноре Фрагонар, француски сликар
• Бенџамин Френклин, амерички научник и државник
• Фридрих II, пруски монарх
• Карл Фридрих Гаус, немачки математичар и астроном
• Џорџ III, британски монарх
• Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор
• Јохан Волфганг фон Гете, немачки писац
• Георг Фридрих Хендл, немачки композитор
• Александар Хамилтон, амерички државник
• Јозеф Хајдн, аустријски композитор
• Вилијам Хогарт, енглески сликар
• Дејвид Хјум, шкотски филозоф
• Томас Џеферсон, амерички државник
• Самјуел Џонсон, британски писац и књижевник критичар
• Имануел Кант, немачки филозоф
• Жозеф Луе Лагранж, италијанско-француски математичар и физичар
• Пјер Симон Лаплас, француски физичар и математичар
• Михаил Ломоносов, руски научник
• Антоан Лавоазје, француски хемичар
• Адриен Мари Лежандр, француски математичар
• Луј XV, француски монарх
• Луј XVI, француски монарх
• Џејмс Мадисон, амерички државник
• Марија Терезија, аустријска владарка
• Мичикиниква, ратни лидер
• Оноре Мирабо, француски писац и политичар
• Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор
• Надир Шах, персијски краљ
• Томас Пејн, британски интелектуалац
• Папа Пије VI, римски папа
• Александр Поп, британски песник
• Ференц II Ракоци, принц Мађарске и Трансилваније
• Џошуа Рејнолдс, британски сликар
• Максимилијан Робеспјер, француски диктатор
• Жан Жак Русо, француски писац и филозоф
• Доменико Скарлати, италијански композитор
• Фридрих Шилер, немачки филозоф
• Адам Смит, шкотски економиста и филозоф
• Лоренс Стерн, британски писац
• Александар Васиљевич Суворов, руски војни вођа
• Џонатан Свифт, англо-ирски сатиричар
• Франсоа Доминик Тусен Лувертур, хаићански револуционарни вођа
• Антонио Вивалди, италијански композитор
• Волтер, француски писац и филозоф
• Роберт Валполе, британски премијер
• Џорџ Вашингтон, амерички генерал и први предсеник
• Џејмс Ват, шкотски научник и изумитељ
• Антуан Вато, француски сликар
• Џон Весли, британски оснивач методизма
• Вилијам Пит, британски премијер

[уреди] Изуми и открића

• 1709.: Први пијано, направио га Бартоломео Кристофори.
• око 1710.: Парну машину изумео Томас Њукомен.
• око 1730.: Секстант, навигациони апарат. Направио га је Џон Хадли у Енглеској и Томас Годфри у Америци.
• 1736.: Европљани пронашли гумицу.
• око 1740.: Бенџамин Хантсман пронашао модеран челик.
• 1741.: Витус Беринг открио Аљаску.
• 1751. - 1785.: Француска енциклопедија
• 1755.: Самјуел Џонсон написао енглески речник.
• 1761.: Проблем географске дужине коначно решио Џејмс Харисон са четвртим хронометром.
• 1768. - 1779.: Џејмс Кук нацртао границе Пацифика и открио многа Пацифичка острва.
• 1779.: Фотосинтезу открио холанђанин Јан Игенгаус.
• 1799.: Розетски камен откриле Наполеонове трупе.