Са Википедије

Седам светских чуда старог света (слева на десно, с врха на доле): Велике пирамиде у Гизи, Висећи вртови из Вавилона, Артемидин храм, Статуа Зевса у Олимпији, Маузолеј у Халикарнасу, Колос са Родоса и Фарос у Александрији као што је насликао холандски сликар из 16. века.

Седам светских чуда старог света је скуп архитектонских дела које су стари Грци, нарочито у хеленистичкој епохи, сматрали врхунцем људске креативности и генијалности. Међутим, од ових седам чуда још само комплекс великих пирамида у Гизи и дан данас постоји.

1. Артемидин храм (550. п. н. е.) у Ефесу, Турска.
2. Велике пирамиде у Гизи у Египту
3. Висећи вртови из Вавилона, чији је творац Небукодоносор II, око 8. века п. н. е.
4. Колос са Родоса, скулптура Хелиоса (292. п. н. е. — 280. п. н. е.)
5. Маузолеј у Халикарнасу, у данашњем Бодруму, Турска.
6. Статуа Зевса у Олимпији (око 457. п. н. е.)
7. Фарос у Александрији, светионик направљен 270. п. н. е. на острву Фарос близу Александрије.

[уреди] Историја

Најстарије помињање листе светских чуда потиче од историчара Херодота (око 450. године п.н.е.). Први пут свих седам чуда су заједно поменута у епиграму феничанског писца Антипатроса из Сидона (2. век п.н.е.), који је описао путопис по источном Медитерану свога времена. Грци су овај списак назвали: Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] – „Седам атракција насељене [Земље] које треба обавезно видети“. Седам чуда је вероватно одабрано зато што је овај број за старе Грке имао симболику магичног броја. Опис седам светских чуда се налази у трактату из 6. века нове ере „О седам светских чуда“ (De septem mundi miraculis).

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Седам светских чуда старог света

Овај незавршени чланак Седам светских чуда старог света везан је за архитектуру. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.