Братислава

Са Википедије

(Преусмерено са Пожун)

Братислава Bratislava

Грб	Мапа

Основни подаци
Крај:	Братиславски
Округ:	Братислава I, Bratislava II, Братислава III, Братислава IV, Братислава V
Регија:	Bratislava a okolie
Географске координате:	48° 08' с.г.ш. 17° 06' и.г.д.
Надморска висина:	126-514 нмв.
Површина:	367,58 km²
Становништво:	426 091 (31.12.2006)
Густина насељености:	1159 становника/km²
Први помен:	907
Ознаке
НУТС:	582000
Ауто ознака:	BA
Поштански број:	8XX XX
Позивни број:	0 2
Званична адреса
Адреса:	Mestský úrad Bratislava Primaciálne nám. 1 814 99 Bratislava
Интернет страна:	www.bratislava.sk
Електронска пошта:	sluzbyobcanom@bratislava.sk
Телефон:	59356111
Факс:	54435037
Политика
Градоначелник:	инг. Андреј Дурковски (СДКУ-ДС,КДХ)
Списак градова у Словачкој

Братислава (погледајте наслов Етимологија за остале називе) је главни и највећи град Словачке са 450.000 становника и центар је регије „Мали Карпати“. Братислава је политички, културни и привредни центар Словачке. Седиште је словачког председништва, владе, парламента као и неколико музеја, универзитета, позоришта, галерија као и многих других привредних, културних и образовних установа. Налази се на реци Дунав и један је од најгушће насељених градова у Источној Европи. У периоду од 1536. до 1784. године град је био престоница краљевине Мађарске.

[уреди] Етимологија

Након завршетка Првог светског рата име града је званично 1919. године промењено у Братислава. Назив је створио Шафарик у првој половини XIX века, изводећи га од имена старог бохемског владара Бретислава. Име је врло брзо прихваћено међу Словацима и у широкој је употреби од средине XIX века.

У већини језика се данас користи назив Братислава, осим немачког (Preßburg) и мађарског (Pozsony) који користе називе из доба Аустроугарске монархије, док назив Пожун представља архаизам у јужнословенским језицима.

Стари називи:

грч. Istropolis је старогрчки назив за град који значи Град на Дунаву.
лат. Posonium је латински назив за град.
нем. Preßburg (Pressburg) је немачки назив за град. Варијације овог назива су коришћене у већини европских језика до XX века. (словачки: Prešporok, чеш. Prešpurk)
мађ. Pozsony је мађарски назив за град, чија је словенска варијација Пожун коришћена током векова код јужнословенских народа.

[уреди] Географија

Братислава лежи на обе обале реке Дунав, код границе Словачке са Аустријом и Мађарском, и на само сат времена вожње до границе са Чешком Републиком. То је једини град на свету који се граничи са две државе. Малим Карпатима (свк. Malé Karpaty), који се налазе уз град почиње да се пружа планински масив Карпати.

Братислава је удаљена само 50 km од аустријске престонице Беча.

Остале реке, укључују Мораву, која формира северозападну границу града и Мали Дунав.

Најближи градови или села су на северу СТупава, Марианка, Боринка и Свати Јур, на истоку Иванка при Дунаји и Мост при Пратиславе, на југоистоку Ровинка, Хамулиаково, Дунајска Јужна и Шаморин, на југу Рајка (H), и на западу Китсе (нем. Kittsee)(A), Хајнбург на Дону (нем. Hainburg an der Donau) (A) и Марчег (нем. Marchegg) (A)

Почетак планинског ланца Карпати налази се на територији града (Мали Карпати). Подунавска низија и низијско подручје Захорије се такође налазе на подручју града. Најнижа тачка града налази се на Дунаву (126 m), док је највиша Девинска Кобула (514 m). Просечна висина у граду је 140 метара.^[1]

[уреди] Клима

Клима града је блага. Често дува ветар, и приметне су варијације између врућих лета и хладних, влажних зима.

просечна годишња температура 9.9 °C
сунчаних сати годишње 1976.4 (5.4 сат/дан)
просечне падавине 527.4 mm (подаци из 1993.)

Братислава се налази у северној умереној зони с континенталном климом. Ово је ветровито подручје с врућим летима и хладним и влажним зимама. Град је једно од најтоплијих и најсуших делова Словачке.^[2] У неким деловима града као што су Девин и Девинско Ново Село честе су поплаве Дунава и Мораве.

**Климатска таблица**^[3]
	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Год
Највиша просечна температура (°C)	2	4	10	15	20	23	26	26	21	15	7	3	15
Најнижа просечна температура (°C)	-3	-2	1	4	9	12	14	13	10	5	1	-1	5
Просечне падавине (cm)	3	4	3	3	5	7	6	6	3	4	5	5	58

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Братиславе

Оргинални биатец и његова копија на кованици од пет словачких круна

Најстарији налази сталног насеља на овом подручју потичу из раздобља културе линеарно-тракасте керамике око 5000. п. н. е. што спада у раздобље млађег каменог доба. Око 200. п. н. е. келтско племе Боји овде оснива прво важније утврђено насеље (опидум) у којем је постојала ковница сребрњака познатих као биатеци^[4]. Ово подручје је потпало под утицај римске власти у 1. веку. Све до 4. века овде се налази римски гранични обрамбени систем Лимес Романус^[5]. Римљани су овде довели своју културу узгајања винове лозе и производње вина, које се одржала до данас.

Славени су овде стигли за време сеобе народа у 5. и 6. веку^[6]. Као одговор на навале Авара локална славенска племена су основали Самово краљевство (623.–658.), које је било прва позната словенска држава. У 9. веку замци у Братислави и Девину били су важна средишта славенских држава Нитранске Кнежевине и Великоморавске Кнежевине^[7]. Први писани спомен града потиче из 907. године, а односи се на пад Великоморавске Кнежевине под навалама Угара.

Пожун у 17. веку

У 10. веку подручје Братиславе (касније Пожунске жупаније) постаје део Краљевине Угарске за време које је била важано привредно и управно средиште. Због свог стратешког положаја град је често био нападан, али тај положај је граду донео и велику политичку важност и привредни развој. Краљ Андрија III 1291. године даје граду посебне привилегије, а 1405. краљ Жигмунд Луксембуршки даје Пожуну статус слободног краљевског града.

Након што су Турци победили Угарску код Мохача 1526, нападају и Пожун, али га не освајају^[8]. Због продирања Турака, Пожун постаје нови главни град Угарске 1536. као део Хабсбуршке Монархије. Овим почиње ново раздобље за град који постаје престоница краљева, надбискупа и племства. У раздобљу од 1536. до 1830. једанаест краљева и краљица бива крунисано у катедрали св. Мартина^[9]. У другој половини 16. века град захвата реформација која је имала присталицее међу грађанством. У овом раздобљу устанака против католичких Хабсбурговаца побуњеници су неколико пута освојили замак и град, које је после поновно освојила царска војска. 17. век обележавају противхабсбуршке побуне, поплаве, болести и друге невоље. Раздобље устанака завршава 1711. потписивањем Сатмарског мира^[10].

[уреди] 18. и 19. век

Пожун на цртежу из 1787. године

За време владавине Марије Терезије Аустријске у 18. веку, Пожун постаје највећи и најважнији град на простору данашње Словачке и Мађарске^[11]. У овом раздобљу број становника се утростручио, а у граду су изграђене многе нове палате, самостани и друге грађевине. Град почиње губити на важности за време владавине Јозефа II који чак односи круну св. Стјепана у Беч у покушају ојачања уније између Аустрије и Угарске. Племство и многе важне институције селе се у Будим. У Пожуну су штампане прве новине на мађарском (Magyar hírmondó 1780. године) и словачком (Presspurske Nowiny 1783. године)^[12]. Град је био средиште развоја Словачког народног покрета у 18. веку.

Историја града у 19. веку је битно везана за развој догађаја у Европи у то време. Овде је 1805. потписан Пожунски мир између Аустрије и Француске^[13]. Наполеонова војска 1809. уништава тврђаву Тебен, а Братиславски замак бива уништен у пожару 1811. године^[14]. Године 1843. мађарски језик бива проглашен службеним језиком законодавства, управе и образовања. Као реакцију на револуције 1848., Фердинанд I потписује тзв. Мартовске законе (звани и Априлски закони) којим се укида кметство. Развојем индустрије у 19. веку појављује се и прва железница на коњску вучу 1840. године. Након тога следе и модерне везе са Бечом и Пештом. У то време овде се отварају многе индустријске, финансијске и остале институције. Прва банка на простору данашње Словачке основана је у Пожуну 1842. године^[15]. Први стални мост у граду (Стари мост) изграђен је 1891. године^[16].

[уреди] 20. век

Након првог светског рата и оснивања Чехословачке у јуну 1918, град је постао део новостворене државе упркос опирању њених представника^[17]. Тада већинско немачко и мађарско становништво покушало је спречити припајање града Чехословачкој и прогласити Пожун слободним градом. Чехословачке легије окупирале су град 1. јануара 1919. и припојили га новоствореној држави.^[17] Град је у фебруару те године постао главни град Словачке и седиште главних словачких политичких институција и организација. Дана 27. марта 1919. граду је службено промењено име у Братислава.^[18]. Након овога многи мађарски дужносници одселили су се у Мађарску, а на њихова места дошли су Чеси и Словаци. У годинама након проглашења независности Чехословачке нагло се смањује број Немаца и Мађара.

Место пада бомбе у септембру 1944. године

Године 1938., Трећи Рајх анектира суседну Аустрију, а након године дана и тада независна места Петржалка и Девин^[19]. Дана 14. марта 1939, Братислава постаје главни град Словачке која је била тада марионетска држава Немачке. У раздобљу рата, тадашња словачка власт је прогнала из града око 15.000 Жидова, од којих је већина послана у концентрационе логоре^[20]. За време рата Братиславу су бомбардовали Савезници, окупирали Немци 1944, и на крају ослободили Совјети 4. априла 1945. године. Крајем другог светског рата, већину братиславских Немаца евакуисале су немачке власти. Мањи број њих врати се након рата, али су избачени без поврата имовине (Бенешови декрети)^[21].

Комунистичка партија Чехословачке добила је власт у фебруару 1948. године. Град је проширен, а број становника, већином словачког, је повећан. У граду су изграђени големи стамбени блокови. У овом раздобљу изграђене су и значајне велике грађевине, као што су Нови Мост и седиште Словачког радија. Године 1968, након покушаја либерализације комунистичког режима у Чехословачкој, град су окупирале снаге Варшавског пакта. Убрзо након тога Бракислава је постала главни град Словачке Социјалистичке Републике у федерализованој Чехословачкој. Године 1989, избија Баршунаста револуција којом је срушена комунистичка власт.

Након Баршунастог развода 1993, Братислава постаје главни град нове Словачке Републике. У раздобљу након независности град буја у привредном смислу, већином због страних инвестиција.

[уреди] Хронологија

[уреди] Праисторија и рани средњи век

Неолит: прво стално насеље у региону познато данас као Братислава почиње са културом грнчарије са линеарним шарама (Linear Pottery culture)
400. п. н. е. - 50. п. н. е.: Келти се насељују овде. Од 125. п. н. е. имају битно утврђење, у коме су ковали сребрни новац.
1. век - 5. век: границе Римског царства прелазе тачно преко половине садашњег града; много римских и немачких насељеника
6. век - 8. век: први Словени (500. - данас) и Авари (560-их - 8. век)
- 623. - 658.: део царства краља Самоа
касни 8. век - 833.: део Нитранске кнежевине
833. - 907.: део Велике Моравске

[уреди] 907. - 1918.

Средњовековни дворац у Братислави

Од друге половине 10. века до 1918: део мађарске краљевине и главни град Братиславске грофовије (Posonium Comitatus).
1536. - 1784.: главни град Краљевине Мађарске (чију територију су све до 1699. сачињавали и делови садашње западне Мађарске, због тога што су Турци владали Будимом у то време); Краљевина Мађарска је била део Хабзбургшке монархије од 1526. до 1918.
1542. - 1848.: место где се окупљала Мађарска влада (са краћим прекидима)
1563. - 1830.: град крунисања мађарских краљева (катедрала Светог Мартина (на слици испод))
од 18. век: центар Словачког националног покрета

[уреди] 1919. - данас

1919. - 1939.: део Чехословачке; званично име постаје Братислава, уместо „Прешпорок“ из 1919.
1939. - 1945.: главни град Словачке
1945. - 1992.: поново део Чехословачке

1969. - 1992.: главни град Словачке Социјалистичке Републике у Чехословачкој

од 1993.: главни град Словачке

[уреди] Становништво

Демографија
подаци по попису из 2001.
Становништво	428.672 становника
Становништво по окрузима	Братислава I 44.798, Братислава II 108.139, Братислава III 61.418, Братислава IV 93.058, Братислава V 121.259
Просек година	38,7 година
Старосна структура	0–5: 4,1%, 6–14: 9,8%, Working age: 62,9%, Пензионо доба: 19%
Етничке групе	Словаци 391.761 (91,4%), Мађари 16.451 (3,8%), Чеси 7.972 (1,9%), Моравци 635, Русини 461, Украјинци 452, Немци 1.200, Хрвати 614, Роми 417, Пољаци 339
Религија	Католичанство 243.048 (56,7%), Атеисти 125.729 (29,3%), Лутерани 24.810 (6%), Грчко католичанство 3.163 (0,7%), Калвинисти 1.918, Православци 1.616, Јеховини сведоци 1.827, Протестанти 737, Јевреји 700, Баптисти 613

Према попису из 2001. године у Братислави живи 428.672 становника (процена за 2005. је 425.459 становника).^[22]. Најнасељенији је округ Братислава V у којем живи више од 120.000 становника, док је најслабије насељен округ Братислава I где живи мање од 45.000 становника. Према процени из 2005. просечна старост становништва је 38.7 година.

Од оснивања града па све до 19. века, Немци су били најбројнија етничка група у граду. Након аустро-угарске нагодбе из 1867, град је снажно мађаризован, тако да је под крај Првог светског рата ово био немачко-мађарски град у којем су Словаци били највећа мањина. Оснивањем Чехословачке 1918. године, град је задржао мултиетичност, али су се снажно променили демографски трендови. У овом раздобљу снажно је порастао број Словака и Чеха, док је број Немаца и Мађара снажно опао. Године 1938, 59% становништва чинили су Словаци и Чеси, док су Немци чинили 22%, а Мађари 13% становништва града^[23]. Оснивањем прве Словачке Републике 1939., догодиле су се нове демографске промене у којима је смањен број Чеха и Жидова. Након 1945. године, поновним успостављањем Чехословачке знатно је смањен број Немаца и Мађара. Тиме је град изгубио свој мултиетнички карактер, тако да од 1950-их око 90% становништва града чине Словаци.

[уреди] Религија

Попис становништва из 2001.^[22]^[24]
Округ	Бр. становника	Етничка група	Бр. становника
Братислава I–V	428.672	Словаци	391.767
Братислава I	44.798	Мађари	16.541
Братислава II	108.139	Чеси	7.972
Братислава III	61.418	Немци	1.200
Братислава IV	93.058	Моравци	635
Братислава V	121.259	Хрвати	614

Према попису из 2001, 243.048 становника су римокатолици (56.7%), 125.729 атеисти (29.3%), 24.810 лутерани (6%), 3.163 гркокатолици (0.7%), 1.918 калвинисти, 1.827 јеховини сведоци, 1.616 православци, 737 методисти, 748 жидови и 613 баптисти.^[22]

[уреди] Образовање

Први универзитет у Братислави, такође и у Словачкој је Академија Истрополитана, основана 1467. године.

Данас, он је седиште неколико колеџа/универзитета:

Академија примењених уметности
Братиславски технички колеџ
Универзитет Коменијус
Словачки технолошки универзитет
Академија лепих уметности и дизајна

[уреди] Развој становништва

Развој становништва Братиславе^[25]^[22]^[26]
Година	Становништво	Година	Становништво	Година	Становништво
1720.	11.000	1880.	48.000	1950.	184.400
1786.	31.700	1900.	61.500	1961.	241.800
1802.	29.600	1910.	78.200	1970.	291.100
1820.	34.400	1921.	93.200	1980.	380.300
1846.	40.200	1930.	123.800	1991.	442.197
1869.	46.500	1939.	138.500	2001.	428.672

[уреди] Култура

[уреди] Позоришта

Седиште Словачког нацоналног позоришта

Братислава је седиште Словачког нацоналног позоришта, која се у априлу 2007. налази у 3 зграде у центру града, док ће се ускоро преместити у нову зграду у близини Дунава. Мања и алтернативна позоришта укључују: Луткарско позориште, Асторка корзо '90, Арена позориште и друге.

[уреди] Музеји

Главни музеји:

Словачки национални музеј је лоциран на „новом мосту“ у близини Дунава [1].
Градски музеј Братиславе који је одређен за историју Братиславе (основан 1868.) [2]

Остали музеји:

Музеј саобраћаја се налази у билизи главне железничке станице
Музеј оружја је у Михаљској капији
Музеј уметности у делу града Чуново

[уреди] Наука

Словачка академија наука има своје седиште у Братислави. Град је један од малог броја европских градова који нема ни опсерваторију ни планетаријум. Најближа опсерваторија је у Модри (30 km удаљена од Братиславе), а планетаријум у Хлоховецу (удаљен око 70 km).

[уреди] Музика

Братислава је седише Словачког филхармохијског оркестра, такође је град домаћин много битних фестивала, као што су Братиславске музиче свечаности. Све чешће, познати поп бендови наступају у Братислави.

[уреди] Главне знаменитости

Поплочена улица у Старом граду

Градски музеј, двориште старе градске куће

Славин спомен плоча

Једна од најупадљивијих зграда у граду је замак Братислава, лоциран на платоу 82 метра изнад Дунава. Замак постоји на том место од прастарих времена. Била је акропола келтског града, део Римског царства, огромно упориште Словена и политички, војни и религиозни центар Велике Моравске. Дворац од камена је саграђен у 10. веку (као део Мађарске), па је промењен у готско анти-хутско утврђење под Сигмундом од Луксембурга 1430.; у 1562. постаје ренесенски замак, и 1649. се реконструише у барокном стилу. Под краљицом Маријом Терезија, дворац је преуређен у престижно седиште краљевског гувернера Алберта Тешена, који је основао галерију слика у дворцу, која је касније премештана у Беч. 1784, када је Братислава престала бити престоница Мађарске, дворац се претворио у школу каторичког свештенства, и касније, 1802, у бараке. 1811. дворац је запаљен непажњом француских стражара, и изгорео је у потпусности. Такав је остао све до 1950-их, када је реконструисан у потпности у стилу из доба Марије Терезе.

Други дворац, Девин (сада у рушевинама) је град Братислава-Девин. Налази се на месту где се Морава, која формира границу између Аустрије и Словачке, улива у Дунав. Један је од најважнијих Словачких археолошких налазишта, а захваљујући својој одличној локацији био је важан обрамбени дворац у Великој Моравској, али и у раној Мађарској држави. Уништиле су га Наполеонске трупе 1809. а дворац је постао један од битних симбола Словака и словачке историје.

Још један дворац, саграђен 1813. у енглеско-готском стилу у касном 19. веку, лоциран у делу града Братислава-Русовеце, познат је по рушевинама из римског Герулата насеља.

Остале грађевине битне за поменути су:

Катедрала светог Мартина (готска грађевина из 14. - 15. века која замењује стару цркву из 13. века) у којој је крунисано много мађарских краљева
Градска кућа у Братислави (комплекс грађевина из 14. - 15. века) у њему се налази и интересантан музеј - Градски музеј основан 1868. године.
Фрањевачка црква, датира још из 1297.
Црква свете Елизабете, више позната као „плава црква“
Зграда универзитетске књижаре (сазидана 1756.) је била седиште парламента у Краљевини Мађарској од 1802. до 1848, многи битни закони у Мађарском реформаторском добу су донети овде (укидаље робова, оснивање Мађарске академије наука).
Надбискупова палата (сазидана 1781.) у којој је потписан (четврти) Презбуршки мир
Словачко национално позориште (саграђено 1886.), и
Михаљска капија (рани 17. век), једина постојећа капија градског утврђења
Нови мост је мост преко Дунава, на њему се налази ресторан који изгледа као НЛО
Камзик ТВ торањ је ТВ торањ јединственог дизајна
Седиште Словачког радија - обрнута пирамида.

Улица у старом граду

Историјски центар је карактеризован са много барокних палата. Грасвалкович палата (саграђена око 1756.), на пример, је позната као резиденција словачког председника, и Словачка влада сада има своје седиште у бившој палати архиепископије, бившој резиденцији архбискупа Естергома.

Реткост је и обновљен део јеврејског гробља где је сахрањен Хатам Софер.

Једино војно гробље, сада спомен плоча, је Славин, који је откривен 1960. у част војника Совјетксе армије који су пали ослобађајући Братиславу од нацистичих немачких јединица. Са гробља се пружа прелеп поглед на Братиславу и Мале Карпате.

[уреди] Језера

Град има бројна природна, или вештачка језера, већина се користи за рекреацију.

Примери укључују Штрковец, Куцхајду, Вајнори, Златни песак, Мали Драждијак и Велики Драждијак.

[уреди] Паркови

Сад Јанка Крала

Братислава је град са много паркова, захваљујући својој локацији на и Малим Карпатима. Највећи парк је Братиславски парт шуме, који садржи неке туристичке локације. Планински парт се налази близу Старог града, и у њему је очувана изворна флора и фауна. На десној обали Дунава је Сад Јанка Крала, први јавни парк у Европи.

Братиславски зоолошки парт се налази у Млинској долини, близу седишта Словачке телевизије.

[уреди] Спорт

Тренутно 3 фудбалска тима из Братиславе играју у Каргон лиги.

Хокејашки тим Слован Братислава игра у Словачкој екстралиги.

[уреди] Туризам

У протеклим годинама, тачније када је Словачка ушла у Европску унију, Братисалава је један од омиљених туристичких дестинација за туристе из околних земаља, али и за неке удаљеније земље (Велика Британија, САД, Јапан ...). Пораст туризма је довео и до проблема са недовољно хотелских капацитета, највише у луксузнијим хотелима. Већина туриста остаје у центру града, или долазе само на битније догађаје као што је на пример Нова година.

[уреди] Економија

Економија Братиславе је успешна, и већином се базира на:

сервисима
инжењерингу (Волксваген)
хемијској и електричној индустрији

БДП по глави становника, који је био 27.802 евра (2004.) достигао је 129,3% просека у Европској унији, и он је други највећи (после Прага) у свим регионима свих неадвно учлањених држава чланица Европске уније. ^[27]

Око 150.000 људи из Словачке путују у Братиславу на посао. Незапосленост у граду је 3%

Од недавно, сервиси и високо-технолошко оријентисани послови су у наглом порасту у Братислави. Многе глобалне компаније, укључујући IBM, Dell, Accenture, AT&T, Lenovo и SAP граде своја представништва овде.

[уреди] Саобраћај

Географска позиција у Средњој Европи је увек стављала Братиславу на раскрсницу међународних трговинских саобраћајница.