Естергом

Са Википедије

Естергом
Esztergom


(Грб)	(Застава)

Друга имена:

Мађарски Рим, мађарски Сион
Град Светог Стефана Мађарског

Основан, око:

972

Држава:

Мађарска;
Комаром-Естергом

Главни град Краљевине Мађарске:

972-1249

Површина:

100.35 km²

Становништво (2007):

30.261

Густина насељености (2007.):

301.55 ст./km²

географска ширина:

47° 47′ 58″ СГШ

географска дужина:

18° 44′ 27″ ИГД

Временска зона:

UTC +1

Интернет страница:

www.esztergom.hu

Естергом или Острогом (мађ. Esztergom, хрв. Ostrogon, пољ. Ostrzyhom, слов. Ostrihom, лат. Strigonium, румунски: Strigoniu, тур. Estergon) је град на северу Мађарске, на око 50 km северозападно од главног града Будимпеште. Налази се у жупанији Комаром-Естергом на десној обали реке Дунав који формира државну границу са Словачком.

Естергом је био главни град Краљевине Мађарске између 10 и 13. века и био је краљевски град све док се тадашњи мађарски краљ Бела IV није прво преместио у Вишеград и после у Будим.

Естергом је и данас седиште примаша (prímás) католичке цркве у Мађарској.

Град има познати музеј кршћана (Keresztény Múzeum), где је највећа уметничких колекција везаних за цркву у хришћанство у Мађарској. Такође град има и базилику која је највећа у Мађарској. По песми из Нибелунга, Естергом је био Атилино (Etzel) седиште.

Новија знаменитост града је мост Марије Валерије (Mária Valéria híd), који повезује Естергом са градом Штурово (Štúrovo) у Словачкој. Оригинално мост је био саграђен 1895. године, али су га немачке трупе приликом повлачења 1944. године, порушиле. Поново је подигнут 2001. године уз помоћ прилога из Европске уније.

Садржај

1 Историја града
2 Демографија
- 2.1 Демографски подаци из (2001)
- 2.2 Демографија кроз историју
3 Референце
4 Спољашње везе

[уреди] Историја града

Естергомска базилика

Естергом је један од најстаријих градова у Мађарској. У богатој историји града смењивали су се владари, по мађарску значајни политички догађаји, грађене палате и цркве, које су затим уништаване у многим биткама око овог града, пролазак и уништавање од стране татарских и турских хорди и на крају завршено је са реконструкцијама и обновом.

Остаци средњевековног Естергома се данас налазе испод данашњег града и до њих се може допрети само археолошким ископавањима. Узрок овоме је то да је стари град био уништен за време, 150 годишње владавине Османлија. Становници тадашњег града су били убијени или заробљени или су побегли на друга места. После повлачења Турака из региона, дошли су нови становници и направили нови град на рушевинама старог. По резултатима најновијих археолошких ископавања испод замка на брду (Várhegy) и околине, ови предели су били настањени јиш од времена Ледено доба|леденог доба, од пре неких 20.000 година. Први познати људи, племена, која су насељавала ове пределе су Келти из Западне Европе. Келти су насељавали ове пределе негде око 350. п. н. е.. Келтско пребивалиште лежи управо испод замка и трајало је све до доласка Римљана. Током римске владавине овде се налазила веома важна и прометна граница римске провинције Паноније, тада је насеље било познато под именом Солва. Под остацима тврђаве града такође су нађени трагови припадника немачких и аварских племена који се населили у доба слабљења римске империје и његовог пада.

Насеље је првобитно било основано око Великоморавског замка и добило је на значају 960. године, када је Геза, владајући принц мађара, изабрао естергом за резиденцију. Његов син Вајк, је рођен овде у палати дворца на брду (Várhegy) између 969-975.

Током 973, Естергом, је био поприште важних историјских догађаја. На Ускрс те године принц Геза је послао делегацију на међународну конференцију о миру код Отона I, понудивши мир и тражећи да му дођу мисионари.

Принчевски двор се налазио на северној страни брда а на врху се налазила базилика посвећена светом Адалберту, где је по легенди крштен Свети Стефан. Црква светог Адалберта је била седиште надбискупа Естергома и главна римокатоличка црква у тадашњој Мађарској

Већ у то време Естергом је постао велики занатски и трговински центар. По неким изворима своје данашње име је добило по насељу Естрогин (Esztrogin), које су основали бугарске занатлије који су правили оклопе за витезове.

Током 1000. године, Стефан I је био крунисан у Естергому. Од тада па све до почетка 13. века одавде се владало Мађарском. У овом периоду је изграђен замак, који није само био краљевска резиденција већ и политички и религијски центар мађарске. Надбискуп из Естергома је био одговоран за десет бискупија које су основане од стране Светог Стефана. Надбискуп је такође поред својих световних дужности обављао и крунисање мађарских владара током овог периода све до 1241. године и инвазије Монгола.

Градски савет Естергома је био састављен, углавном, од најбогатијих људи становника града. Ти грађани су били француског, шпанског, фламанског, валонског и италијанског порекла који су се бавили трговином. Естергом је добио грб у 13. веку, када је овај град постао место у којем су се састајали страни државници, један од примера је и састанак Конрада II са Белом III. Арнолд Лубек (Arnold fon Lübeck), историчар који је путовао са Фридрихом Барбаросом, је назвао овај град метрополом Мађара (quae Ungarorum est metropolis).

Тринаести век означава почетак пада моћи Естергома. Прво су Татари постали опасност за град и становништво, затим у каснијем периоду Турци, тако да је број становника и економска моћ града опадала све до средине 18. века. Одласком Турака, овај град су поново почели да насељавају хришћани мађарског, немачког и словачког порекла и граду је полако враћен стари сјај.