Додеканез

Са Википедије

Префектура Додеканез, Додекани Νομός Δωδεκάνησα


Периферија	Јужни Егеј
Седиште	Родос
Становништво	200.452 (2005.) на 12. месту
Површина	2.714 km² на 14. месту
Густина насељености	73,9/km²
Број провинција	4
Број општина	25
Број насеља	2
Поштански фах	85x xx
Обласна ознака	2241-2247
Ауто ознака	ΚΧ, ΡΟ, PK
ISO 3166-2 шифра	GR-81
Веб страница	www.dodecanes.gr

Додеканез или Додекани (грч. Δωδεκάνησα, енгл. Dodecanese) су острвље у југоисточном крају Егејског мора , веома удаљени од обале грчког копна ка југоистоку, а у близини источне (турске) обале Егеја. Острва Додеканеза су сва у оквиру државе Грчке и сва су устројена у оквиру једног округа - Префектура Додеканез, која припада Периферији Јужни Егеј. Управно средиште префектуре и најважнији град острвља Додеканез и целе Периферији Јужни Егеј је град Родос на Родосу.

Додеканез чини велики број острва - око 160, од чега је велики број мали и ненасељен (око 80%). Најзападнија и најизводјенија острва су Западни Мали Додеканез. Великих острва је 12 и то су:

Мегисти - једини смештен у Средоземном мору
Нисирос
Патмос
Родос
Сими
Тилос

[уреди] Порекло имена

Реч "Додеканез" је настала спајањем две грчке речи - "дванаест" и "острво" и у преводу значи "дванаест острва", а значање одговара постојању 12 великих острва у овој скупини.

[уреди] Природне одлике

Додеканез су острвље у југозападном делу Егејског мора , далеко југоисточно од обале грчког копна, а у близини већег острва источне обале Егејском мора, данашњег егејског дела Турске. Истоимена префектура је једна од острвских префектура у Грчкој.

Сва острва су планинска, често каменита и сушна.

Клима на Додеканезу је средоземна. Острва спадају у сушнији део Грчке, где су лета дуга и жарка, без већих падавина, док су зиме благе. Богатсво подземних вода зависи од близине копна, па су острва ближа копну (Малој Азији) богатија водом и погоднија за живот, док се на другим, удаљенијим од копна, осећа све велики недостатак воде.

Биљни и животињски свет је онај типичан за Средоземље. Због ограничене доступности воде, доминира узгајање маслине и винове лозе. У наводњаваним подручјима гаје се и агруми и дуван.

[уреди] Историја

Типичан предео на Додекланезу

Детаљ са Патмоса

Главно место Додеканеза, град Родос

Додеканез је прво важно раздобље доба касне праисторије, када се на острвима јавља утицај Критске цивилизације. После пропасти ове цивилизације на острвима се насељавају Дорци и острва остају позната по овом грчком племену током целе антике.

Током старе Грчке Додеканез је био организован у низ малих, али важних полиса. Сви они су били привремено окупирани током Грчко-Персијских ратова, а затим су пали под утицај античке Атине (тзв. Делски савез). Крајем раздобља старе Грчке почиње развој Родоса, који ће потом бити један од најважнијих средишта хеленистичке културе.

Острвље 164. г. пада под стари Рим, а затим долази под окриље Византије. 1204. г. после освајања Цариграда од стране Крсташа Додеканез остаје у рукама византинаца у оквиру Никејског царства, али слабљењем Византије већ почетком 13. веку Родос и блиска острва потпадају под власт Запада, тачније витеза Малтешког реда, под којима остају дуго, до краја 15. века.

Нови господар Додеканеза било је османско царство од 1480. г. Власт османлија због посебног положаја Додеканеза није била претерано крута и имала је особине месне аутономије. Постојање аутономије и велика повезаност, пословна умешност и спрегнутост месних трговаца са влашћу у османском царству били су главни чиниоци невеликог учествовања месног станивништва у Грчком устанку 20их година 19. века, што је острва спасило већег разарања, али и допринело дугој османској валадавини над Додеканезом. Може се чак рећи и да је 19. век донео многе благодети становништву Додеканеза, који је тада био један од најбогатијих делова османског царства.

1912. године Додеканез су окупирали Италијани и у њиховим рукама остао је до 1945. г., краја Другог светског рата. Током овог раздобља вршена је италијанизација, што је допринело масовном исељавању и пропадању привреде. После повраћаја острвља у састав Грчке овај процес је заустављен, пре свега захваљујући развоју туризма.

[уреди] Становништво

Додеканез као важна туристичка област у Грчкој имају висок раст становништва, чиме се полако поправља демографско стање направљено у првој половини 20. века, када се велики број острвљана одселио на копно (највише у Атину) или у иностранство. Доминира градско становништво. На Родосу живи више од 60% становништва.

[уреди] Привреда

Данас Додеканез спада у најпривлачнија туристичка одредишта на Средоземљу, а нека су постала статусни симболи (Родос, Кос). Збот тога туризам последњих деценија чини најважнију привредну делатност.

Традиционално поморство је и даље је развојено, али се све више окреће ка потребама туриста. Слично је и са традиционалним занатима, који су све више везани за израду сувенира.

Због ограничене доступности воде пољопривреда никада није била важнија од поморства, али је узгајање маслине и винове лозе било и остало традицинално. У наводњаваним подручјима гаје се и агруми и дуван.