Са Википедије

Бајазит I (звани још и Јилдирим - Муњевити) 1354 (или 1360) - 9. март 1403), турски султан 1389-1402

Преузео је престо још на Косову пољу 1389. године за вријеме битке, а свога брата Јакуба је дао задавити, такође за време битке, плашећи се конкуренције. Он је завршио започето освајање Србије и успео да припоји своме Царству неке од анатолских провинција, али Константинопољ, ког је држао у окружењу пуних седам година, није успио освојити.

Султан Бајазит је одликовао Михалоглу Гази Али Беја, команданта лаке коњице за његове значајне успјехе и заслужну улогу у бици против Срба једним ферманом.

У једној бици против угарског краља Жигмунда и његових европских савезника 1396. године код Никопоља, однио је побједу. На крају, Османлије су упале у Штајерску (Аустрија), Босну и Пелопонез. Опијен побједама, Бајазит је запоставио све државне послове и обавезе.

Упадом монголске војске под вођством страшног Кана Тимура - Тамерлана, Бајазит се морао суочити са Монголима код Ангоре. У бици 1402. године био је побеђен и заробљен. Тамерлан га је годину дана држао као трофеј у кавезу на точковима који је вукао са собом како му се кретала војска. Послије годину дана, Бајазит је умро, а након његове смрти у заробљеништву, Тимур је дозволио да се посмртни остаци Бајазита пребаце у Бурсу. Султан-Бајазитово царство се распало због нејединства његова четири сина, али и кроз политику самог Тимура. Следило је 11 година безвлашћа.