Са Википедије

Јужнословенски језици се у класичној лингвистици деле на западнојужнословенске и источнојужнословенске језике. Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкан и дела Панонске низије.

• Јужнословенски језици :
  • западнојужнословенски језици :
    • словеначки
    • српски
    • црногорски
    • бошњачки
    • хрватски
  • источнојужнословенски језици :
    • бугарски
    • македонски
    • црквенословенски

Немачки, мађарски и румунски дијалекти деле јужнословенске језике од источнословенских и западнословенских језика.

У групу стандардних јужнословенских језика спадају званични jeзици држава словенских народа са Балкан и дела Панонске низије. По класичној подели јужнословенских језика постоје источни и западни. Ипак, њих је примереније делити на источне, централне и западне. Са друге стране, таква подела искључиво говори о политичким приликама. Дијалекти јужнословенских народа су знатно хомогенији у односу на слику коју даје оваква подела.

[уреди] Класификација

• индоевропски језици
  • сатем језици
    • балто-словенски језици
      • словенски језици
        • јужнословенски језици
          • источнојужнословенски језици
            • бугарски језик
            • македонски језик
            • старословенски језик
              • црквенословенски језик
          • западнојужнословенски језици
            • словеначки
            • централни јужнословенски дијасистем или српскохрватски дијасистем¹
              • српски
              • црногорски
              • бошњачки
              • хрватски
            • централни дијалекти (источно-западни) јужнословенски дијасистем
              • торлачки дијалекат^2,3,7,12
              • штокавски дијалекат^3,8,11,12,13
                • екавски изговор
                  • стандардни српски језик екавског изговора^4,6
                  • стандардни српскохрватски језик екавског изговора источне варијанте^4,6,11
                • ијекавски изговор
                  • стандардни српски језик ијекавског изговора^4,6
                  • стандардни бошњачки језик^4,6
                  • стандардни хрватски језик⁴
                  • црногорски језик¹⁵ (без стандарда)
                  • стандардни српскохрватски језик ијекавског изговора источне варијанте^4,6,11
                  • стандардни српскохрватски језик ијекавског изговора западне варијанте^4,6,11
                • икавски изговор
                  • језик Молиских Словена¹⁰
              • чакавски дијалекат^3,9,12
                • језик Градишћанских Хрвата¹⁴
              • кајкавски дијалекат^5,9,12
            • словеначки језик⁵

1. Традиционално именовање дијасистема је српскохрватски; данас српски и хрватски лингвисти покушавају да избегну термин "српскохрватски".
2. Торлачки дијалекат може бити третиран или као део источне групе јужнословенских језика или као "прелазни" дијалекат.
3. Штокавски, чакавски и торлачки могу градити централну групу јужнословенских језика.
4. Српски, хрватски, бошњачки и црногорски се понекад могу груписати као српскохрватски.
5. Ако су штокавски, чакавски и торлачки груписани у централној групи јужнословенских језика, онда кајкавски и словеначки могу бити груписани као западна група јужнословенских језика.
6. Стандардни језици се пишу помоћу два писма: ћирилицом и латиницом.
7. Говорници етнички могу бити Срби, Бугари или Македонци, што углавном зависи од земље њиховог порекла.
8. Скоро сви говорници овог дијалекта етнички су Бошњаци, Црногорци, Хрвати и Срби.
9. Скоро сви говорници овог дијалекта етнички су Хрвати.
10. Језик Молиских Словена није заснован ни на екавским ни на ијекавским дијалектима, већ на икавским. Језик се говори у централној Италији, а не на Балкану.
11. Српскохрватски језик је био један од званичних језика Социјалитичке Федеративне Републике Југославије (уз словеначки и македонски језик). Имао је четири имена: српскохрватски, хрватскосрпски, хрватски или српски и српски или хрватски (српски лингвисти су углавном користили прва два имена, док су хрватски лингвисти углавном користили друга два имена). После краја социјалистичке Југославије, српскохрватски језик нема више званичну политичку подршку (Србија и Црна Гора, Босна и Херцеговина, као ни Хрватска не признају тај језик). Ипак, неки људи још увек говоре да је њихов матерњи језик српскохрватски (не српски, не хрватски, не бошњачки, не црногорски).
12. Торлачки и део штокавског сада спадају у српски дијасистем.
13. Део штокавског сада припада бошњачком дијасистему.
14. Језик Градишћанских Хрвата се говори у јужној Аустрији, не на Балкану. Његова основа није штокавски дијалекат, већ чакавски.
15. На најскоријем попису становништва 2003. године, 21.5% становника Црне Горе се изјаснило да говори црногорским језиком.

[уреди] Види још

• Словенски језици
• Западнословенски језици
• Источнословенски језици

[уреди] Спољашње везе

• Фрагментација српскохрватског језика у три нова језика ((en))
• Српско-бугарски речник